Istorija kafe

Teško je odrediti tacno vreme otkrica ove izuzetne biljke za koju sa sigurnošcu možemo da kažemo da je univerzalni napitak i najpopularniji stimulans na svetu koji možete naci na bilo kojoj tacki Zemljine kugle. Ono oko cega se brojni istoricari, ipak, slažu, jeste „mesto rodenja kafe“ – oblast Kafa u Etiopiji po kojoj je ova biljka i dobila ime . Africki domoroci kafu su u pocetku koristili kao hranu – mleli su je i mešali sa vodom i zacinima, pa cak i životinjskom mašcu praveci kuglice koje su koristili pre bitaka kako bi im dale snagu.

Biljka kafa

Etiopljani su od kafe pravili vino, stavljajuci osušena zrna kafe da fermentiraju u vodi. Stotinama godina Etiopija je bila jedino mesto koje je znalo za blagodeti crnog napitka. Tek u XV veku Arapi su uvideli šta propuštaju i poceli su da gaje ovu biljku. Istorijski podaci govore da se kafa prvi put pocela gajiti i koristiti kao topli napitak na Arapskom poluostrvu, a narednih nekoliko vekova Jemen je bio glavni svetski snabdevac kafe.

Nacin pripreme

Sledeci lin ce vas odvesti na stranicu gde mozete pronaci neke od nacina pripreme kafe

Zahtevi za kafom na Bliskom Istoku bili su veoma veliki, a nacin eksportovanja kafe iz luke Moka u Jemenu za trgovinu sa Aleksandrijom i Istanbulom bio je dobro cuvana tajna. Naime, uvidevši da se radi o napitku izuzetnih osobina, Arapi su dugo cuvali tajnu zabranivši izvoz ove cudesne biljke. Ni jedan rasad drveta kafe nije smeo da napusti zemlju. Krajem 15. veka, putnici koji su se vracali iz Arabije su proširili kafu po Bliskom i Srednjem istoku i Magrebu. Kasnije su Indusi uspeli da prošvercuju kafu i poceli su uspešno da je gaje u Indiji.

Godine 1555. dvojica Sirijaca su prvi put donela kafu u Carigrad. Kafana, kao uslužni objekat u kome se prvobitno pripremala i služila samo kafa, je vremenom postala osobitost socijalne kulture – u njima su se okupljali ljudi i održavali kontakti, igrale razne igre, pio alkohol, pušila opojna sredstva i odmaralo.

Iz Carigrada je kafa u 17. veku dospela u Mletacku republiku odakle se kafa proširila Evropom. Sve do kraja XVII veka kafa koja se pila po Evropi poticala je iz Jemena. Medutim, zahvaljujuci izvanrednim karakteristikama ove biljke kafa se vrlo brzo proširila po svetu i na razlicitim krajevima sveta pocela se uzgajati i kultivisati. Dok je biljka cudotvornih svojstava osvajala svet, turski sultani Selim II i Murat IV su u XVII veku objavili rat kafi – zajedno sa alkoholom, duvanom i opijumom zabranili su konzumiranje kafe. Proglašena je davoljim napitkom, a uživanje u kafi osudeno je od strane islamskih vlasti kao „odvracanje naroda od vere Prorokove“. Od pocetka XVIII veka plantaže kafe posredstvom Holandana pocinju da nicu najpre na Javi, Baliju i Sumatri. Godine 1714. godine jedno stablo kafe stiglo je u parisku botanicku baštu, odakle ce krenuti na Antile i postati rodonacelnik cuvene jamajkanske sorte po imenu „Plava planina“ (Blue Mountain). Francuski kapetan Gabrijel de Klije 1723. zasadio je kafu na Martiniku odakle se ona širi po celoj Latinskoj Americi. Prva stabla kafe u Brazilu zasadena su 1727. u oblasti Para. Kafa se dobro primila na brazilsko tle, a kada je sredinom XIX veka veoma retka biljna bolest napala plantaže kafe u Severoistocnoj Americi, Brazil je izbio na prvo mesto kao najpoznatiji svetski proizvodac kafe. Tu titulu Brazil je zadržao do danas. Danas, sedam latino-americkih država daje oko 85% svetske proizvodnje kafe, a samo Brazil proizvodi trecinu svetske kafe. Na slici je prikazano branje i utovar kafe u Brazilu. U više od 45 zemalja širom sveta kafa se komercijalno uzgaja. Danas, sedam lationoamerickih država daje oko 85 svetske proizvodnje kafe, a samo Brazil proizvodi trecinu svetske kafe. Industrija kafe u Brazilu zapošljava više od 5 miliona ljudi te zemlje. Vecina njih zaposlena je na poslovima kultivisanja i branja više od 3 milijarde zasada biljaka kafe. Kafa je tropska biljka koja raste na 600-1800m nadmorske visine. Ono što mi uopšteno zovemo kafa je piće koje je pripremljeno kuvanjem pečenih, mlevenih zrna. Proizvod koji daje biljka kafe ima izgled crvene višnje sa dva semena. Nakon razdvajanja iz voćne pulpe dobijamo zrna koja su opšte poznata kao „zelena zrna“ kafe (Buffo and Freire, 2003). Bobice kafe, koje sadrže zelena zrna, su produkti zimzelene biljke iz roda Coffea.

Vrste Kafe

Sledeci lin ce vas odvesti na stranicu gde mozete saznati koje vrste kafe postoje

Dve najrasprostranjenije vrste su Caffee canephnora (takođe poznata kao Caffe robusta) i Caffee Arabica. Biljka kafa (lat. Coffea) je rod zimzelenog šiblja ili niskog drveća iz familije lat. Rubiacceae. Lišće je naspramno raspoređeno u tročlane pršljenove, cvetovi su beli, smešteni u pazuhu lista, a plodovi koštunice ili bobice sliče plodu trešnje.Plod drveta kafe naziva se koštunica ili trešnja i dobija jasnu crvenu boju tek kada potpuno sazri, posle šest do dvanaest meseci, i tada u prečniku meri do 15 milimetara. Spoljašna kožica (exocarp), koja je sjajna i debela, obavija slatku, mesnatu pulpu (mesocarp).Dva sloja pokrivaju zrno zbog zaštite: deblji, belji sloj, u direktnom kontaktu sa zrnom, pergament (endocarp), i tanki sloj koji se obično naziva srebrna kožica (spermoderm). Svaki plod sadrži dva semena ili zrna. Ravne strane ova dva zrna okrenute su jedna prema drugoj a duboki žleb ide po sredini svakog. Druga strana je ispupčena. Zrno meri oko 10 mm i teško je oko 0.15 g. Zrna arabike su ravnija, izduženija i njihov središnji žleb je talasast. Razlikuju se u boji od svetlo do tamno zelene sa plavkastom nijansom. Zrna robuste su okruglija, više savijena i njihov žleb ide pravo. Ona su bledo zelena, sa tonom braon ili sive boje.Po obliku razlikuju se dva tip zrna kafe (Popov-Raljić i Stojšin, 2007): normalna zrna (zrna sa neznatno spljoštenom jednom stranom), perl zrna (zrna ovalnog oblika).Rod obuhvata oko 40 vrsta koje rastu paleotropskim oblastima, pretežno u Africi.